Istorijat tamburaškog orkestra

KAD ČUJEM TAMBURE …

U posleratnom periodu Tamburaški orkestar “Društva” rado je svirao u gradu povodom humanitarnih akcija. Prigodne svečanosti po kolektivima i povodom državnih praznika nisu se mogle zamisliti bez Tamburaškog orkestar “Matija Gubec”. Istina, u to vreme orkestar nije bio toliko brojan kao danas. Bio je manji i pokretniji. U tom orkestru svirali su: Miša Kun, prim, Andrija Šikeždi-Ciga, kontra, Steva Rakoš, bas prim, Matija Valka, bas prim, Pera Matešić, bas prim, Andija Gajger, čelo i Petar Matešić-Braca bas.

Ceneći dugogodišnju tradiciju amaterskog muziciranja u Rumi, Savez muzičkih društava Vojvodine odlučio je da mesto održavanja budućih Festivala muzičkih društava Vojvodine bude baš grad Ruma. Tadašnji rukovodioci u Savezu, poznati vojvođanski muzičari, Sava Vukosavljev i Iva Mihalek, našli su u Rumi vredne saradnike u opštinskim funkcionerima Žiki Jankoviću i Đorđu Mušickom, kao i aktivnim muzičkim amaterima, Miši Kunu i Peri Matešiću, pa je inicijativa bila realizovana i “Prvi FMDV” održan je u Rumi 1964. godine. Tamburaški orkestar HKPD “Matija Gubec” aktivno je učestvovao na svim dosad održanim festivalima.

Tamburaški orkestar 1968. godine. S leva na desno čuče: Miroslav Benćićć, Tomislav Gajger, Marko Grubišić i Šućin Đorđe. Drugu red: Josip Jurca, Antun Matešić, Željko Gajger, Zdenko Jurca, Petar Matešić dirigent, Đura Kun-Lala, Paja Rakoš, Andrija Gajger i Steva Rakoš. Treći red: Ivan Rakoš, Petar Matešić-Braca, Josip Kovač, Andrija Šikeždi, Ivan Pil, Đura Šikeždi i Miša Kun.

Tamburaški orkestar 1973. godine. Sleva na desno sede: Zdenka Gajger, Biserka Matešić, Željko Pil, Željko Pitok, Zlatko Šulc, Andrija Rakoš, Žarko Škorić dirigent, Nevenka Rakoš, Zdenka Raguš, Mirko Rakoš i Lanc Kazimir. Drugi red stoje: Petar Matešić-Braca, Kreša Božić, Ivan Benćić, Antun Matešić, Ivan Horvatić, Josip Rakoš, Miroslav Mikulinac, Marko Grubišić i Petar Horvatić. Treći red stoje: Andrija Gajger, Željko Gajger, Miša Kun, Pera Matešić, Đura Šikeždi, Andrija Šikeždi, Steva Rakoš, Đura Kun-Lala i Benčić Miroslav

Početkom 1970. godine u Rumu dolazi prvi školovani dirigent Žarko ŠkoriĆ. Rođen je 1945. godine u Bosanskoj Krupi. Završio je nastavnički odsek Srednje muzičke škole “Isidor Bajić” u Novom Sadu, a zatim diplomirao na Muzičkoj akademiji u Beogradu.

Hiljadu amatera Jugoslavije UNESKO-u. Rumski orkestri “Matija Gubec” i “Branko Radičević” na sceni “Sava centra” u Beogradu 24. 09. 1980. godine

U vreme Žarkovog dirigovanja orkestrom, pada nastup brežanskih tamburaša na “XXI Generalnoj konferenciji UNESCO-a” kada su rumski združeni tamburaški orkestri “Matije Gupca” i “Branka Radičevića” svirali rame uz rame sa najboljim tamburaškim orkestrima amaterima u zemlji. Snimak iz “Sava centra” u Beogradu od 24. septembra 1980. godine ilustruje grandioznost scene. Samo možemo zamisliti harmoniju zvuka hiljadu učesnika ovog programa. Združeni orkestri nastupili su 21. aprila 1981. godine i na otvaranju 36. Svetskog prvenstva u stonom tenisu u Novom Sadu. Izvedeno je “Sremsko kolo” Save Vukosavljeva i “Posavski drmež” Julija Njikoša. Umetnički rukovodilac bio je Boško Bogičević, a dirigent Žarko Škorić.

Posle trinaest godina, Žarko Škorić odlazi iz Rume u Čelarevo.

Tokom 1984. godine građen je novi Dom Hrvatskog kulturno prosvetnog društva “Matija Gubec” u Rumi. Dobrovoljnim prilozima i radom članova Društva, izgrađen je savremen i funkcionalan Dom, u kojem su ostvareni povoljni uslovi za normalan rad.

Po Žarkovom odlasku iz Rume Petar Matešić, koji je posle dužeg vremena ponovo preuzeo dirigentsku palicu nastupa sa Tamburaškim orkestrom na “Festivalu” 1984. godine u Rumi. Početkom 1985. godine angažovan je za dirigenta Boško Bogičević.

Povodom svog rada u “Društvu” Boško Bogičević se prisećša:

- Kao dirigent svirao sam sa dva izuzetno talentovana muzičara na Bregu. Reč je o Miši Kunu, primašu i Paji Rakošu-Dinji, basisti. Od starijih sam slušao laskave ocene o muzikalnosti Andrije Šikeždi-Cige i o Stevi Rakošu-Dinji, takođe basprimašu, zatim o Peri Matešiću, basprimašu, primašu i pedagogu. No sa njima ja nisam svirao.

- Deda Miša Kun je plenio širinom muzičke kulture. Svirao je izuzetno, poznavao je stare šlagere, kao i starogradsku pesmu. Sećam se šlagera “Ajdemo kod Fride”. To nigde nisam čuo, do od njega. “Malu Florami” Tijardovića svirao je bez greške. Stare gradske pesme imale su u njemu najboljeg ambasadora i instrumentalnog interpretatora. Znao je izuzetno mnogo. Retko je kad propustio koju probu. Kad je dolazio na probu, poslovična izreka njegove supruge Marije postala je: “Zar u tim godinama još nisi naučio da sviraš“. Poznato je i da je umro odlazeći na probu.”

Paja Rakoš je u Muzičkoj školi u Rumi učio violinu kod dr Romana Soretića, a kao omladinac svirao je u Vatrogasnom orkestru klarinet. Uspešno je svirao i saksofon. U orkestru je svirao bas. Uredan na probama i racionalan. Težio je u svemu da bude prvi, bolji, uspešniji. Bez obzira da li se bavio muzikom, stočarstvom ili baštovanlukom, na svim poslovima je postizao zavidne rezultate. U vreme njegovog predsednikovanja izgrađen je 1984. novi Društveni Dom.

Tamburaški orkestar u Osijeku 1985. godine. S leva na desno: Antun Matešić, Valentina Šikeždi, Nikoa Markus, Mario Pavlić, Suzana Hvala, Željko Gajger, primaši. Miroslav Mikulinac, Antun Matešić i Marko Grubišić prvi bas prim, Ivan Rakoš, Miroslav Giner, Josip Rakoš i Ivan Horvatić drugi bsa prim, Miroslav Benčić i Kazimir Lanc treći bas prim, Mihajlo Kun i Andrija Gajger čelo, Tomislav Gajger i Đura Šikeždi kontre, Paja Rakoš bas, dirigent Boško Bogičević

Tamburaški orkestar 1989. godine. Stoje gornji red: Z. Šulc, M. Mikulinac, I. Horvatić, A. Rakoš, M. Giner, H. Lanc, M. Rakoš, T. Gajger i A. Matešić. Srednji red: P. Rakoš, M. Benčić, A. Matešić, Z. Volarić, M. Grubišić, I. Rakoš, J. Rakoš, Đ. Šikeždi i B. Bogičević dirigent. Sede: M. Kun, D. Marković, L. Šikeždi, M. Rakoš, A. Majstorović, S. Jockov, D. Lanc, D. Šikeždi i N. Markus.

Odlaskom Boška Bogičevića iz Rume “, Društvo” angažuje Josipa-Jocu Jurcu za novog dirigenta Tamburaškog orkestra. Joca je počeo svirati u tamburaškom orkestru još u vreme Pere Matešića, šezdesetih godina. Duže vremena, pre preuzimanja dirigentske palice, svirao je u raznim orkestrima zabavne muzike.

Dva tamburaška barda Sava Vukosavljev i Miša Kun u Rumi 1989. godine

Tamburaški orkestar 1999. godine. Sede s leva na desno: B. Lanc, I. Šefer, S. Matešić, K. Horvatić, K. Matešić, J. Jurca dirigent, M. Benčić, M. Rakoš, I. Galar i D. Kolarić Stoje prvi red: Z. Volarić, M. Mikulinac, N. Kojić, D. Činčak, S. Štimac, Z. Jurca, J. Rakoš, Z. Lanc i Lj. Hajduković. Stoje drugi red: Z. Šulc, M. Grubišić, I. Rakoš, A. Matešić, I. Horvatić, A. Rakoš, Z. Vereš, M. Giner i S. Lanc.

Orkestar mladih 1999. godina. S leva na desno: Dušan Birač, zdenko Lanc, Ljubinko Hajduković, Josip Jurca dirigent, Zoran Jurca, Dalibor Činčak i Zlatko Vereš.